Znas li ti,
da svaka moja noc;
zavisi od toga,
koliko blizu mene
ti, u postelji lezis?

Znas li kako
mali je moj dan,
kada ne cujem tvoj glas,
kako tiho sapuce - moje ime?

Da je srece da,
da nema zidova;
visine beskraja iza kojih si,
sve svoje sklonila, sve moje sakrila.

Da je srece da, da je srece da....

Tvoja koza je, od zvezde satkana;
koje vode me...
Lako bih tad ja,
da nema zidova i glupih razloga.

Eh, da je srece da...

I tako,
svaku noc i dan;
ja vojnike naslikam,
da od drugih cuvaju,
kapije tvog srca.

Mislim da jos uvek znam,
sve tvoje navike;
voleo bih samo da,
jedna ne postanem ja.

Da je srece da,
da nema zidova;
visine beskraja iza kojih si,
sve svoje sklonila, sve moje sakrila.

Da je srece da;
da je srece da....

Tvoja koza je, od zvezde satkana;
koje vode me...
Lako bih tad ja,
da nema zidova i glupih razloga.

Eh, da je srece da...