Dugo niko ne prolazi putem
Sto prepreci les vec polutruo
Tu na putu sto u zabit vodi
Zabio u blato glavu, umro

Nikog nema nogom da ga gurne
Grozeci se na spodobu vrazju
Da poleti dole niz liticu
I nestane negde u siprazju

Da poleti niz liticu
Sav se izlomi od stene
Raskomadan da postane
Razbacana hrana za hijene

Kisa lije, nebo tmurno
On i dalje lezi gde je umro

Nikog nema
A on zeli vise nego da prodise
Da ga neko trulog, jadnog
Bar pokrije suvim liscem

Lezi
Mrtvim okom gleda
Mrtvo oko place
Za obicnom rupom nekom
Rupom bilo kakvom
Da mu cuva kosti da je zove svojom rakom
Sa sto debljim pokrovom od vlazne ilovace